Izrada sajta za firmu: šta ti agencije ne kažu

Prošle godine mi je jedan poznanik doneo račun od agencije. Platio 4.200 evra za "premium sajt". Šest meseci kasnije, kad je hteo da prebaci sajt kod drugog developera, saznao je tri stvari: domen je registrovan na agenciju, kod je zaključan u njihovom internom CMS-u, a "SEO paket" je bio Yoast plugin sa default podešavanjima. Da je pre potpisa postavio pet pitanja, uštedeo bi hiljade evra i pola godine nerava.

Ovo je checklist koji dajem svakom vlasniku firme kad me pita "šta da tražim od agencije pre nego što uplatim". Radi za sajt od 800 evra i za projekat od 40.000 evra.

Vlasništvo nad domenom, hostingom i kodom mora biti tvoje, crno na belo

Najvažnije pravilo: sve što plaćaš mora biti registrovano na tvoju firmu, ne na agenciju. Ovo zvuči očigledno dok ne vidiš koliko sajtova u Srbiji ima domen registrovan na ime freelancera koji se više ne javlja na telefon.

Konkretno, pre uplate proveri i traži u ugovoru:

• Domen je registrovan na PIB tvoje firme (ili tvoje lično ime ako si preduzetnik), sa tvojim mejlom kao admin kontaktom. Za .rs domene ovo se vidi na rnids.rs whois pretrazi. Za .com na who.is.
• Hosting nalog je otvoren na tvoju firmu, ili barem imaš root/admin pristup. Ako agencija hostuje sajt na svom "reseller" paketu, tražiš da to bude prebačeno na tvoj nalog pre isporuke.
• Izvorni kod ide u tvoj Git repozitorijum (GitHub, GitLab, Bitbucket organizacija na tvoje ime), a agencija dobija pristup kao kolaborator. Ne obrnuto.
• Nalozi za treće strane (Google Analytics, Search Console, Meta Business, Cloudflare, mejl servis) su otvoreni sa tvojim mejlom kao vlasnikom, agencija je dodata kao admin.

Ako agencija odbija bilo šta od ovoga sa argumentom "tako mi radimo, biće lakše za održavanje", to je crveni barjak. Održavanje ne zahteva da oni budu vlasnici. Zahteva pristup, a pristup se daje i oduzima za pet minuta.

Jedna praktična sitnica koja mnogo znači: traži da ti pošalju exit plan u ugovoru. Jedan pasus koji kaže "u slučaju raskida saradnje, isporučićemo klijentu kompletan izvorni kod, bazu podataka u SQL dump formatu, listu svih naloga i lozinki, i dokumentaciju za deploy u roku od 7 radnih dana". Ako se protive tome, znaš zašto.

Rokovi bez faznih isporuka su fikcija

"Sajt će biti gotov za 6 nedelja" nije rok, to je marketing. Rok je kad imaš definisane faze isporuke sa konkretnim artefaktima na svakoj tački, i sa mehanizmom šta se dešava ako se probije.

Ovako izgleda realan raspored za jedan sajt firme srednje složenosti (recimo, 15-20 stranica sa CMS-om, formama i integracijama):

Svaka faza ima acceptance criteria koje potpisuješ. Bez toga, "gotovo" znači šta god agencija kaže da znači.

Druga stvar koju retko ko pominje: ko odgovara za kašnjenje. Realno, u 8 od 10 slučajeva kašnjenje nije krivica agencije, već klijenta koji nije dostavio tekstove, slike, ili odobrenja na vreme. Pošteni ugovor kaže: agencija čeka maksimalno X radnih dana na feedback, posle toga rok se automatski pomera. Ako to nije u ugovoru, obe strane će se svađati kad dođe kraj.

Održavanje nije "poziv kad se nešto pokvari"

Ovo je najskuplji propust koji vidim. Sajt se isporuči, uplati se pun iznos, i onda mesec dana kasnije WordPress plugin ne radi, kontakt forma ćuti, SSL sertifikat je istekao. Klijent zove agenciju, agencija kaže "to nije bilo u ugovoru, satnica je 40 evra".

Pre potpisa treba da znaš tačno šta pokriva maintenance ugovor:

• Sigurnosni updejti (core, plugini, teme, biblioteke), koliko puta mesečno?
• Bekapi, gde se čuvaju, koliko dugo, ko ih testira? Bekap koji nikad nisi restorovao nije bekap.
• Monitoring uptime-a, koji alat, ko dobija alarm, koliko brzo se reaguje?
• Sertifikati i domen, ko obnavlja, ko plaća?
• Sitne izmene, koliko sati mesečno je uključeno, koja je satnica preko toga?
• SLA, za koliko sati se odgovara na kritičan problem (sajt ne radi) vs. običan problem (treba izmeniti tekst)?

Realan trošak održavanja jednog manjeg firminskog sajta u Srbiji je 40 do 150 evra mesečno, zavisno od kompleksnosti i SLA. Ako ti neko nudi "besplatno održavanje doživotno", nešto ne štima, ili u ceni razvoja, ili u definiciji "održavanja".

Meni je pravilo: odvojeni ugovor za razvoj, odvojeni za održavanje. Ako se pokvari saradnja, možeš da otkažeš maintenance a da ne izgubiš sajt.

SEO paket obično nije SEO

"SEO optimizovan sajt" u 90% ponuda znači tri stvari: instaliran Yoast ili RankMath, popunjeni meta description-i, i submit-ovana sitemap na Google Search Console. To je tehnička higijena, ne SEO. To je kao kad ti majstor kaže da je stan "renoviran" jer je okrečen.

Realan SEO ima tri sloja i vredi znati koji od njih plaćaš:

1. Tehnički SEO (deo razvoja, ne extra usluga). Core Web Vitals u zelenom (LCP ispod 2.5s, CLS ispod 0.1, INP ispod 200ms), pravilan HTML semantic, structured data (JSON-LD) za organizaciju, breadcrumbs i proizvode/usluge, čist URL pattern, canonical tagovi, robots.txt, XML sitemap koja se automatski regeneriše. Ovo mora biti default kod svakog ozbiljnog developera, ne dodatna usluga.

2. On-page SEO (delimično razvoj, delimično sadržaj). Istraživanje ključnih reči za tvoju delatnost i lokaciju, mapiranje po stranicama, H1/H2 struktura koja odgovara pretrazi, interno linkovanje, optimizovan sadržaj. Ovo zahteva čoveka koji razume tvoj biznis, ne samo alat.

3. Off-page i sadržajni SEO (dugoročan rad, poseban budžet). Blog postovi, backlinkovi, lokalni citation-i (Google Business Profile, lokalni imenici), PR. Ovo se ne rešava jednokratnom uplatom.

Pre potpisa pitaj konkretno: "Za koje tri ključne reči očekujete da rangiramo u prvih 10 rezultata za 6 meseci, i kako ćete to meriti?" Ako dobiješ odgovor tipa "SEO ne funkcioniše tako, ne možemo garantovati", agencija ne radi SEO, samo tehničku higijenu. To je u redu, samo neka bude jasno.

I ključno pitanje koje malo ko postavi: ko ima pristup Google Search Console i Analytics podacima posle isporuke? Ako ne dobiješ admin pristup, ne možeš da meriš da li išta funkcioniše.

Šta stvarno gledaš u ponudi (mala checklist za pre potpisa)

Kad dobiješ ponudu, pre nego što potpišeš i uplatiš, prođi kroz ovih 15 tačaka. Ako na 3 ili više dobiješ nejasan odgovor, traži dopunu pisanim putem.

Vlasništvo

1. Na koga se registruje domen? (Na moju firmu.)
2. Gde ide izvorni kod? (Moj Git repo, oni su kolaboratori.)
3. Na koga se otvara hosting nalog? (Na mene.)
4. Da li postoji exit plan u ugovoru? (Da.)

Obim i rok 5. Koje su faze, sa datumima i acceptance criteria? 6. Šta se tačno isporučuje na kraju svake faze? 7. Šta se dešava ako ja kasnim sa feedbackom? 8. Šta se dešava ako oni kasne sa isporukom? 9. Koliko revizija je uključeno po fazi?

Tehnika 10. Koji stack (WordPress, Next.js, custom)? Zašto baš to? 11. Ko će moći da održava sajt posle njih (koliko developera na tržištu zna taj stack)? 12. Kako izgleda staging okruženje, imam li pristup?

Održavanje i SEO 13. Šta tačno pokriva maintenance, kolika je mesečna cena, koji SLA? 14. Ko dobija admin u GA4, Search Console, hosting panelu, DNS-u? 15. Šta konkretno rade od SEO-a, i kako mere rezultat?

Ova lista je štit. Ne zato što je svaka agencija nepoštena (nije), nego zato što pisani odgovori teraju obe strane da razmisle šta stvarno kupuju i prodaju.

Cena i kako da uporediš tri ponude koje izgledaju kao tri različita jezika

Kad prikupiš tri ponude, obično dobiješ tri potpuno nekompatibilna dokumenta. Jedna je "1.500 evra sve uključeno", druga "od 3.000 evra", treća "8.500 evra sa razrađenim planom". Kako da uporediš?

Napravi tabelu i normalizuj sve ponude na iste stavke:

Kad ovo popuniš, "1.500 evra" i "8.500 evra" često prestanu da budu poredive. Nekad je jeftina ponuda skuplja jer ćeš dokupljivati sve što nije uključeno. Nekad je skupa ponuda skupa jer u sebi ima stvari koje ti realno ne trebaju.

Moj savet: traži da svaka agencija popuni istu tabelu. To odmah odvaja one koji znaju šta rade od onih koji improvizuju.

Šta bih ja uradio

Da danas naručujem sajt za svoju firmu, evo šta bih uradio, redom:

1. Odvojio bih 1-2 nedelje samo za discovery, čak i pre nego što tražim ponude. Sitemap, kratak brief, tri primera sajtova koji mi se sviđaju i zašto, lista svih integracija koje mi trebaju (CRM, mejl, plaćanja, analytics). Bez ovoga svaka ponuda je nagađanje.

2. Tražio bih tri ponude, ali ne od tri nasumične agencije. Jednu od freelancera sa 5+ godina iskustva, jednu od male agencije (5-15 ljudi), jednu od veće. Cene i pristup su radikalno različiti, i vidim gde sam zaista.

3. Insistirao bih na WordPress-u samo ako sam siguran da mi treba, i to sa custom temom pisanom od nule, ne kupljenom sa ThemeForest-a. Za sajtove gde je performans bitan (a bitan je uvek), radije bih Next.js na Vercel-u ili sličnu statičku arhitekturu.

4. Potpisao bih ugovor koji ima exit klauzulu i milestone plaćanja, ne 50% unapred 50% na kraju. Realnije je 30/30/30/10 po fazama.

5. Prvog dana bih otvorio sve naloge sam (domen, hosting, Google Workspace, GA4, Search Console) i dodao agenciju kao admin. Nikad obrnuto.

6. Prvih 90 dana posle launch-a bih pratio Core Web Vitals i Search Console nedeljno. Ako nešto ne štima, to je period kad agencija još radi po ugovoru.

Za kraj

Sajt nije jednokratna kupovina, već dugoročna infrastruktura tvoje firme. Ista logika kao kad kupuješ poslovni prostor: proveravaš ko je vlasnik, šta piše u ugovoru, i šta se dešava kad želiš da se iseliš. Nema stida u tome da postaviš 15 pitanja pre uplate; ozbiljna agencija će ti odgovoriti sa zadovoljstvom, jer i njima olakšava posao.

Ako si u fazi izbora i treba ti nezavisno mišljenje o ponudi koju si dobio, tehnički pregled postojećeg sajta, ili razgovor o arhitekturi pre nego što potpišeš, javi se preko lazar-milicevic.com/#contact. Bolje je pitati sat vremena unapred nego rešavati mesecima kasnije.